Lep dan. Zašto ne izaći u šetnju? Na prvi pogled sasvim običan izlazak, sve dok se ne dogodi nešto neočekivano što nas natera da se zapitamo o ljudima, njihovim osećanjima i iskrenim željama.
 
Koračan laganim koracima, uživam u svakom trenutku. Prijatan vetar viori listove drveća, a oseća se i miris ribe. U daljini se čuje zvuk gitare, divan kao i sam dan. Nastavljam dalje i polako se približavam tom specifičnom glasu, zvuk postaje sve jači, a moja pažnja sve veća. To je čovek srednjih godina, sa dugom kosom vezanom u rep, sa toliko primamljivim i pozitivnim pogledom. Neko bi pomislio da je prosjak koji želi novac za cigarete ili alkohol. Zastala sam, zatim sela preko puta na klupicu. Pomno sam slušala.
 
Onda mi je jedan detalj skrenuo pažnju. Ispred njega je stajao papir na kome je pisalo: ,,Sakupljam novac za kupovinu helikoptera, kako bih mogao da posećujem svoju dragu, jer sam sa Kube“. Nasmejala sam se. Odjednom me je obuzela neka toplina oko srca.
 
Tada sam se, slušajući, zapitala koliko su ljudi očajni u svojim željama, nadajući se da će na ovakav način ostvariti svoje snove. Pomogla sam, iz prostog razloga, jer je iskren, uzeo gitaru, izašao na kej, svirao, pevao i što je najbitnije, verovao u sebe.
 
ulicni-svirac-575x431
 
Kasnije sam ga i dalje viđala na istom mestu, sa istim osmehom. Nastavljala sam da mu pomažem iz još jednom razloga, jer je istrajan.
 
Savet koji bih svima dala je da nikada ne odustaju od svojih želja, bez obzira na to da li njihovo ostvarenje deluje nemoguće.
 
Foto: www.banjaluka.com